Jedan od najoriginalnijih basista današnjice, MONONEON, stiže na Musicology Sessions 12. marta!
Prepoznatljiv po zvuku i vizuelnom identitetu, šarenoj, nekonvencionalnoj estetici koja svesno odbacuje norme i prati njegovu umetničku poruku slobode, individualnosti i izraza bez kompromisa.
Umetnik koji briše granice između žanrova, njegova muzika nastaje na preseku fanka, džeza, hip-hopa, soula i slobodne improvizacije, ali ono što je čini jedinstvenom jeste osećaj potpune slobode, ritmičke, emotivne i izražajne. Njegovi nastupi nisu unapred definisani setovi, već živi, otvoreni muzički procesi u kojima se trenutak pretvara u kompoziciju.
MonoNeon, poslednji basista koji je sarađivao sa Prinsom, gradi samostalnu karijeru i status jednog od najuticajnijih basista nove generacije zbog tehničke virtuoznosti i potpuno drugačijeg pogleda na ulogu bas gitare u savremenoj muzici. Njegova filozofija sviranja počiva upravo na spontanosti i autentičnosti.
- Tvoje muzičko putovanje počelo je veoma rano – počeo si da sviraš bas već sa četiri godine. Kako je taj prvi susret sa muzikom oblikovao stil po kome si danas prepoznat?
Moj tata (Dywane Thomas) mi je dao prvu „gitaru“ kada sam imao četiri godine. Okrenuo sam je na levu stranu, počeo da lupkam po žicama, oponašao tatu… i samo nastavio dalje s tim. Vežbao sam u dnevnoj sobi moje bake u Orange Moundu, svirajući uz radio (WDIA 1070 – All Blues Saturday). Svake nedelje sam s bakom išao u crkvu — baptističku crkvu — i velečasni Leon Acey iz True Liberty Baptist Church mi je dozvoljavao da u propovedaonici sviram „vazdušnu gitaru“. Muzika se pojavila pre nego što sam naučio da govorim. Nisam razmišljao o notama, razmišljao sam o oblicima i osećajima. Kada kreneš tako rano, muzika ti ne deluje kao skup pravila… deluje kao gravitacija. I danas padam na isti način. Muzika je tada bila, a i dalje je, kao nameštaj. Penjem se po njoj, obaram je, slušam kako škripi. Ne razdvajam život od zvuka.
- Tvoja muzika spaja džez, fank, eksperimentalne elemente i mikrotonalnost. Kako bi opisao svoj zvuk nekome ko te prvi put sluša?
Rekao bih im da je to neka vrsta fanka koji stalno preispituje sam sebe. Želim zvuk koji živi u pukotinama… između srećnog i nelagodnog, između ispravnog i skoro ispravnog. U temelju su bluz i južnjački soul… a na vrhu eksperimentalne stvari.
- U kom trenutku si shvatio da želiš da eksperimentišeš sa mikrotonalnom muzikom i šta te je prvobitno privuklo tom pravcu?
Kada je prostor između nota počeo da šapuće glasnije od samih nota… to su stvari koje sam naučio boraveći uz Davida Fiuczynskog. Primetio sam da razmak između tonova nosi više emocije nego sami tonovi. Mikrotonovi su mi delovali kao istina bez šminke… pomalo nelagodna i vrlo lična.
- Bio si jedan od poslednjih basista s kojima je Prince svirao. Koja je najvrednija lekcija koju si naučio od njega?
Sviranje muzike sa Princeom zapalilo je u meni vatru koju ću zauvek nositi i koristiti dok sam ovde. Mnogo mi nedostaje Prince!!! Taj čovek mi je pružio toliko slobode dok sam bio s njim. Najvažnija lekcija koju sam naučio od njega bila je: „Veruj sebi, bez obzira na sve!“
- Radio si sa umetnicima kao što su Ne-Yo, Mavis Staples, Nas i drugi. Kako se tvoj pristup komponovanju i improvizaciji menja u zavisnosti od žanra i saradnika?
Ne forsiram svoj zvuk niti zvuk generalno… trenutak da mi kaže šta da radim!
- Poznat si i na YouTube-u po tome što kombinuješ viralne video-snimke sa bas linijama. Kako biraš šta ćeš „transformisati“ i šta ti taj proces pruža kreativno?
Pratim „slučajnosti“ i „greške“ koje mi već zvuče melodično. Internet haos krije ritam u sebi. Kada dodam svoj bas… ubacim malo harmonija i ritam… to je kao da trenutku dajem sećanje.
- Tvoj modni izraz i vizuelni stil često su gotovo podjednako eksperimentalni kao i tvoja muzika. Koliko su vizuelna estetika i imidž važni za tvoju ukupnu muzičku priču?
Odeća mi je samo još jedan instrument. Boje vibriraju, naročito jarke boje… ćebasti i heklani uzorci imaju svoj šmek. Ako je muzika glasna, vizuali moraju da joj odgovore… to je taj fazon koji želim!
- U nekim intervjuima si pominjao konceptualnu umetnost i dadaizam. Kako ti ti uticaji oblikuju pristup muzici i nastupima?
Dadaizam mi je pokazao da je logika opcionalna. Konceptualna umetnost me naučila da ideja može biti glasnija od samog zvuka. A ponekad je konfuzija najčistija istina… obožavam biti u tom prostoru!
- Ovo ti je prvi put u Srbiji i prvi put u Beogradu. Kakva očekivanja imaš od naše muzičke scene i publike?
Ne očekujem ništa… ali verovatno očekujem malo radoznalosti… kada uši i mozak stalno njišu napred-nazad.
- Mnogi umetnici pričaju o „iskri inspiracije“. Odakle najčešće crpiš inspiraciju kada stvaraš?
Iz grešaka… iz kvarova! Iz tišine koja mi uzvraća. Iz trenutaka koji još ne znaju da su umetnost.
- Koji savet bi dao mladim muzičarima koji žele da razviju sopstveni stil i ostanu verni sebi u svetu punom trendova i brzih promena?
Čuvaj svoju uvrnutost (čudnost)… zaista! Trendovi jure, ali identitet hoda polako i sapliće se o stvari… haha! Ako ti nešto deluje iskreno, pusti da prvo bude ružno!
Ulaznice: https://tickets.rs/event/mononeon_24303