Autor: Tijana Sekulić
Pre izvesnog vremena naletela sam na rečenicu: Every brand needs an enemy. Who is yours?
Zadržala me je duže nego što sam očekivala. Ne zato što zvuči agresivno, već zato što tera na iskreno preispitivanje. Ko te zaista pokreće? Protiv čega se zapravo boriš? Šta te trigeruje?
Kakva moćna rečenica koja te primorava da preispitaš i definišeš sopstvene izbore i standarde. Dvadest četiri godine postojanja kluba nauče te strpljenju. I doslednosti. Nauče te da popularnost dolazi i prolazi, ali da odluke koje donosiš ostaju. Posebno one teške.
Tokom svih tih godina bilo je mnogo trenutaka u kojima je bilo lakše popustiti, napraviti kompromis. Prilagoditi. Lakše prihvatiti ono što „prolazi“. Bilo je i zahteva da se izvodi muzika koja nikada nije bila deo našeg identiteta, jer to donosi novac. Nikada nismo pristali. Svesno smo išli težim putem.
Ako sam nešto naučila, to je da konkurencija sama po sebi nije problem. Naprotiv. Ona je često najpošteniji orijentir. Podseća te da publika ima izbor. Da se poverenje ne dobija bukiranjem imena, već stvaranjem isksutva i odnosa.
Zato u BitefArtCafe klubu nikada nismo razmišljali u kategorijama „mi i oni“. Nismo se trudili da budemo moderniji ili „u trendu“. Trudili smo se da budemo dosledni. Zvuku koji ima smisla. Programu koji je tu zbog kvaliteta. Publici koja je došla po iskustvo.
Ako baš moram da imenujem „neprijatelja“, onda to nije drugi klub.
To je PROSEČNOST.
Prosečnost dolazi prerušena u kompromis, u svaštarenje. U rečenicu „samo ovaj put“. Sa idejom da publika neće primetiti. Mi verujemo da naša publika hoće. U svetu u kom svi pokušavaju da budu sve, mi biramo odgovornost izbora. Ako je borba to da se ne spustiš ispod onoga u šta veruješ, onda je prihvatamo. Jer bolji Beograd ne nastaje slučajno. Nastaje iz doslednosti. I to je jedina strana na kojoj želimo da budemo. Već 24 godine.