U svetu klabinga uloga mode nije samo u tome da se ispune estetski zahtevi – radi se o slobodi izražavanja, stvaranju identiteta i signaliziranju uključenosti ili ekskluzivnosti. Kao klub koji radi već više od 20 godina, iz prve ruke smo bili svedoci kako se modni trendovi često rađaju u pulsu plesnog podijuma, pod uticajem kulture koja se neretko rađa i kultiviše unutar zidova noćnog kluba. Od blistave, glamurozne privlačnosti diska, buntovnog i provocirajućeg panka, potpuno otkačene rejverske scene, do elegantne sofisticiranosti haus muzike, klupska kultura i moda su uvek bili intimno isprepleteni.
Iako je na prvi pogled odnos mode i klupske kulture površan, realnost je drugačija. Klubovi su dugo bili utočište za ljude da izraze svoj identitet, eksperimentišu sa različitim ličnostima, a ponekad i da se otrgnu od pritisaka mejnstrim i prihvaćenih etičkih i estetskih pravila. U klubu se nosilo ono što na ulici nije moglo. Moda u klubu, kao vrlo slobodan oblik samoizražavanja, ogledala je buntovnost i promene u kulturnim vrednostima. Na mnogo načina, modni izbori koji se vide na klupskoj sceni često odražavaju šire društvene ideologije, a oni takođe stvaraju sopstvene pokrete protiv masovne kulture – kontrakulturu.
Kontrakultura u sferi mode se često rađa iz nužde, iznova, ili čak subverzije. Kada razmišljamo o kultnom izgledu u klupskoj kulturi, podsećamo se na trenutke koji ne samo da su definisali jednu eru, već su uticali i na globalne modne trendove. Neki od najuticajnijih trendova koji se mogu videti na ulicama su proizašli iz andergraund klubova, posebno onih koji prihvataju avangardu.
1. Disko era (1970-e)
Sedamdesete su obeležile značajan trenutak u istoriji mode, kada je klupska scena postala igralište za ekstravagantne i smele odevne kombinacije. Dizajneri poput Halstona postali su sinonim za scenu noćnih klubova, pružajući ultra-luks haljine koje su omogućile ljubiteljima mode da se osećaju glamurozno i slobodno. Za posetioce klubova su ovakve kombinacije služile jednostavnom cilju – da budu viđeni. Kombinezon sa šljokicama, boa od perja, čizme sa debelim đonom, sjajni velur i saten, kao i intenzivne boje, postale su uniforma za svakoga ko ulazi na kapiju disko raja.
Legendarni klub Studio 54 u Njujorku definisao je ovaj period, gde su se sjajni glam, kič i hedonistički eksces susreli na plesnom podijumu. Otvoren je 1977. na Menhetnu sa vrlo specifičnim maksimalističnim dizajnom – masivni plesni podijum i disko kugla, kao i ekstravagantna rasveta. Klub je predstavljao raskoš i ekskluzivnost, što je privlačilo poznate ličnosti poput muzičara, glumaca, modela i elite. Zbog toga je obezbeđenje ispred kluba bilo vrlo striktno oko toga ko može da prođe kroz vrata Studija 54. Teglajn kluba You had to be there sumira mističnost i ekskluzivnost koja ga je okruživala. Ovaj klub je predstavljao sinonim za hedonizam i slobodan duh, što je uključivalo i seksualnu slobodu, upotrebu opojnih supstanci, kao i divljeg ponašanja. Zbog toga se klub, nakon policijske racije, zatvorio posle nepune decenije rada, 1986. godine. Kasnije se prostor transformisao u novi klub, ali on nikada nije uspeo da doživi slavu Studija 54.
2. Pank Era (1980-e)
Osamdesete su sinonim za andergraund scenu Njujorka, Londona i Berlina – gradova koji su mesto rođenja potpuno nove mode, a sa tim i društvene svesti. Pank pokret, karakterističan po uradi-sam etici, pocepanoj odeći, kožnim bajkerskim jaknama, tamnim bojama i bodljama, predstavljao je potpunu suprotnost u odnosu na glamurozni stil koji je dominirao u prethodnoj deceniji. Dizajneri poput Vivijen Vestvud postali su centralne figure koje su kanalisale buntovnu kontrakulturu u visoku modu i klupsku scenu. Klaberi su nosili svoje ideologije kroz odevne kombinacije uz pomoć iscepanih farmerki, špenadli i jake, zastrašujuće šminke. Ovakva estetika je služila kao ventil za iskazivanje buntovnosti onih koji su odbijali da se uklope u masovnu i popularnu kulturu.
Jedan od najpoznatijih klubova tog doba bio je CBGB (“Country, BlueGrass, and Blues”), koji je otvoren 1973. na Menhetnu u Njujorku. Priznat je kao mesto rođenja pank roka sedamdesetih godina, a u narednoj deceniji se razvio kao glavni čuvar andergraund muzike i kulture. CBGB je pružio utočište i odskočnu dasku za bendove koji su danas svetski priznati – Ramones, Television, Blondie, The Patti Smith Group… Iako se klub zatvorio 2006. godine, njegovo nasleđe kao pank institucije ostaje bez premca.
3. Rejv era (1990-e)
Devedesete su donele simfoniju mode i elektronske muzike. Rejv scenu obeležavaju neonske boje, vrećaste pantalone, cipele na platformu i dalji razvoj uradi-sam modnih projekata koji su dodatno procvetali u odnosu na osamdesete. Rejv je simbol za slobodu, individualnost i beg od konvencionalnih modnih pravila. Dizajneri poput Žan Pola Gotijea i Marka Džejkobsa su prisvojili elemente rejv kulture u svoje kreacije, pozajmivši jarke boje i eklektične stajlinge za modne revije. Uticaj rejva je i danas vrlo prisutan – na današnjim žurkama se mogu videti komadi ulične mode, sportska odeća i tehno inspirisane odevne kombinacije.
Jedan od najpoznatijih rejv klubova iz devedesetih je Hacijenda u Mančesteru. Odigrao je ključnu ulogu u razvoju elektronske dens muzike – EDM-a kao klub koji se nalazi u srcu rejv i esid scene Engleske. Hacijenda se otvorila još 1982., ali je dosegla svoj vrhunac tek u narednoj deceniji. DJ-evi koji su danas priznati kao pioniri žanra, Graeme Park, Mike Pickering i Peter Hook, su iz Hacijende započeli veliki talas elektronske muzike, koja je za to vreme bila revolucionarna. Ovaj klub se postarao za to da se andergraund rejv scena probije u mejnstrim, posebno kroz Manchester Movement – spoj esid hausa i indi muzike. Enterijer kluba je bio minimalističan i vrlo industrijski orijentisan, ali su energija i odevne kombinacije klabera činili prostor veoma šarenolikim i zabavnim. Ovakvi klubovi su predstavljali sigurno mesto za ekspresiju drugačijih stilova života – LGBTQ+ zajednice i ostale marginalizovane članove društva. Klaberi su dolazili da plešu i pobegnu od problema, često koristeći ekstazi (MDMA) koji je postao sinonim za rejv kulturu. Uprkos legendarnom statusu, Hacijenda je imala finansijskih poteškoća, kao i problema sa policijom zbog upotrebe opojnih supstanci. Nakon dugih borbi, što pravnih, što finansijskih, klub se zatvorio 1997. Njegovo zaveštanje živi kroz dokumentarce, muziku i kulturni uticaj, a danas se često pominje u kontekstu nostalgije za divljom i slobodnom rejv kulturom.
4. Haus i tehno era (2000-te i danas)
Današnje haus i tehno scene su obeležene uglađenim i minimalističkim stilom. Tamne i monohromatske kombinacije, savremeni ulični stil i siluete veće za nekoliko konfekcijskih brojeva dominiraju na modernim žurkama. Dizajneri poput Rika Ovensa i Rafa Simonsa su inspirisani ovim stilom, te se u njihovim kreacijama ogleda mešavina futuristične visoke mode sa savremenom i funkcionalnom uličnom modom. Noćni klubovi su do 2000-ih odavno prerasli iz mesta koje služi isključivo slušanju muzike u mesta za negovanje modnog stila koji se poklapa sa vrstom muzike koja se pušta. Od početka milenijuma do danas su se izmenjivali mikrotrendovi u modi, ali su neki ključni aspekti ostali isti ili su se minimalno izmenili – patike sa krupnim đonovima, velike dukserice, upadljivi nakit…
Jedan od najpoznatijih klubova od početka 21. veka do danas je definitivno Berghain u Berlinu. On je savremeni sinonim za tehno i haus muziku i predstavlja legendarno mesto za provod sa specifičnim pravilima. Klaberi čekaju satima u redu za ulazak u klub, znajući da postoji velika šansa da budu odbijeni na samim vratima od strane obezbeđenja. Berghain ne odustaje od svoje ekskluzivnosti, a parametri na osnovu kojih se biraju srećnici kojima je ulaz dozvoljen ostaju tajna već 20 godina. Međutim, verujemo da socijalni status i novac nisu presudni, već razlozi vašeg dolaska – ukoliko ste došli da budete viđeni osoblje će vas poslati kući. Posetioci su pušteni unutra ukoliko obezbeđenje zaključi da ste tu zbog dobrog đuskanja i provoda i ne marite za popularnost i slikanje za društvene mreže. Pri ulasku dobijete stiker koji se lepi na kameru mobilnog kako biste u potpunosti bili prisutni u trenutku. Ova praksa nam se vrlo dopada.
Klub je takođe poznat po neverovatnom ozvučenju, industrijskoj arhitekturi i maratonskim žurkama za najizdržljivije klabere. Od otvaranja 2004. godine nalazi se na mestu bivše elektrane, te ima autentičnu industrijsku atmosferu, odnosno nedovršene, visoke betonske zidove i plafone. Ugostio je najpriznatije DJ-eve sveta i postao globalni simbol andergraund tehno scene. Podeljen je na gornji i donji deo – Panorama Bar na višem spratu je „laganija“ varijanta, fokusiran je na haus muziku i sadrži jače osvetljenje, dok je prizemlje rezervisano za „tvrđi“ provod, odnosno tehno, minimal i eksperimentalnu muziku praćenu ogromnim plesnim podijumom i minimalnim osvetljenjem. U Berghainu nisu strane žurke od 24 sata, a neki DJ-evi puštaju muziku i preko 6 sati bez prestanka, te je ovaj klub vrlo privlačan onima kojima provoda nikad nije dosta. Berghain je mnogo više od prosečnog mesta za provod, on je kulturna institucija.
Da zaključimo – uz razvoj žanrova muzike istovremeno se rađa i cveta nova moda koja ide uz određeni žanr, te postaju nerazdvojni kulturni elementi. Odnos između noćnih klubova i mode je dinamičan, simbiotičan i evoluirajući. Moda oblikuje način na koji ljudi doživljavaju muziku, dok muzika inspiriše odevni kodeks. Zajedno kreiraju bogato čulno iskustvo koje dozvoljava samoizražavanje i slobodu koja se retko pronalazi van zidova kluba. Iako se moda i kultura klabinga stalno menjaju, temelj ostaje isti – u svakom izlasku jednako je važno i neraskidivo povezano kako se osećate i kako izgledate.
Autorka: Sofija Šokčić