Danas se o koncertima mnogo govori kroz LED ekrane, rasvetu, lasere, vizuale i produkciju koja treba da izgleda spektakularno i dobro na društvenim mrežama.
Sve je to važno. Ali za mene nikada nije bilo najvažnije.
Suština live muzike je u tome kako koncert zvuči i šta osećate kada bend svira ispred vas. U energiji koja se stvara između muzičara i publike i u trenutku koji se dešava samo tada i više nikada na potpuno isti način.
Kao neko ko godinama vodi koncertni prostor i radi sa muzičarima, tehnikom i publikom, mogu vrlo jednostavno da kažem: loš zvuk ne može da spasi ni najveći LED ekran na svetu. Možete da uložite ogroman novac u produkciju, ali ako koncert ne zvuči dobro, nešto suštinski nedostaje.
Sa druge strane, gledao sam mnogo koncerata bez ogromne produkcije koji su bili nezaboravni.
Naravno da je najbolja kombinacija odličnog zvuka, svetla i vizuala. Ali samo kada su svetlo i vizuali u funkciji muzike, a ne obrnuto.
Odličan primer bio je poslednji koncert Petera Gabriela u Areni, gde je vizuelna produkcija pratila muziku i bila njen deo. Sličnu stvar smo imali sa Snarky Puppy na Kalemegdanu. Bend je insistirao da na ekranima praktično ne bude ničega osim njihovog i Musicology Sessions logotipa. Nisu želeli da bilo šta odvlači pažnju od razloga zbog kojeg smo svi bili tamo – muzike.
Jer muzika je i fizičko iskustvo.
Dobar koncert nije samo ono što čujete. To je bas bubanj koji osetite u grudima, bas koji ispuni prostor, vokal koji jasno izlazi iz benda, instrumenti koje možete da razlikujete čak i kada svi sviraju zajedno.
A onda dolazi možda i najvažniji deo live muzike, ono što se dešava između samih muzičara.
Način na koji reaguju jedni na druge, trenutak kada bend „prodiše“, improvizacija koja odvede koncert negde gde možda ni sami nisu planirali da ode. Publika to prepozna i vrati energiju nazad na binu.
To nijedan LED ekran ne može da zameni. Da li
ste ikada čuli nekoga na izlasku sa koncerta da kaže: “Neverovatna rezolucija
LED ekrana”? Mnogo češće ćete čuti: “Brate, kako je ovo dobro zvučalo.”
Kada je zvuk dobar, publika je drugačija. Ljudi su prisutniji, više slušaju, manje pričaju i mnogo lakše ulaze u ono što se dešava na bini. I, što je takođe važno, posle koncerta vas ne boli glava i ne zvoni vam u ušima.
Zato smo u BitefArtCafe klubu od prvog dana toliko pažnje posvetili zvuku. A dobar zvuk nije samo pitanje skupog ozvučenja.
Važni su akustika prostora, pozicija sistema, zidovi, plafon, pod, bina, tonac i način na koji je sve podešeno. Bend mora dobro da se čuje na bini, a publika mora da dobije energiju koncerta bez osećaja da je sve samo preglasno.
Glasan zvuk i dobar zvuk nisu ista stvar.
Publika možda ne zna šta su faza, frekvencijski balans ili dobar miks, ali vrlo dobro zna kako se oseća na koncertu. Zna kada joj zvuk prija, kada jasno čuje bend i kada muzika ima prostor. Isto tako odmah oseti kada je sve mutno, agresivno i zamorno.
Zato isti bend može da svira sa istom opremom u dva različita prostora, a da doživljaj bude potpuno drugačiji.
U manjim klubovima ta razlika posebno dolazi do izražaja. Bend vam je blizu. Vidite komunikaciju među muzičarima, čujete detalje i mnogo neposrednije osećate energiju između bine i publike.
Mislim da je upravo zbog toga BitefArtCafe tokom 25 godina postao posebno mesto i za muzičare i za ljude koji zaista vole live muziku. Od početka smo ga gradili sa idejom da muzika bude u centru svega.
Telefoni su, nažalost, dosta promenili način na koji gledamo koncerte. Sve češće gledamo binu kroz ekran telefona i razmišljamo kako će nešto izgledati na snimku. Ali koncert nije napravljen da biste ga gledali sutra. Napravljen je da ga doživite dok se dešava.
I zato, kada organizator ulaže u dobar audio sistem, akustiku, dobre tonce i ljude koji razumeju live muziku, za mene time govori jednu vrlo jednostavnu stvar:
Muzika nam je najvažnija.
Sve ostalo treba da joj pomogne da dođe do publike.
Miša Relić
Vlasnik BitefArtCafe kluba i direktor Musicology Barcaffè Sessions